Perceptivne varke (ili iluzije) su “krivo” percipirane pojave koje često mogu biti zbunjujuće. Najčešće su optičke iluzije, ali je razlika u tome što optičke varke uključuju samo pojave koje percipiraju oči, a perceptivne uključuju sve pojave koje percipiramo (na bilo koji način). Neke su perceptivne varke uzrokovane nesavršenošcu naših osećaja (tromost oka, …), a neke radom našeg mozga. Perceptivne varke treba razlikovati od halucinacija. One se razlikuju po tome što kod perceptivnih varki nadražaja postoji, ali je krivo percipiran, dok kod halucinacija nadražaja nema.
Nepostojeći objekti
Tačke u rešetki
Vrlo poznata optička varka koja rezultira percepcijom mutnih poluprozirnih tačaka na presecima elemenata rešetke. “Otkrio” je Ludimar Hermann 1870. godine. Gledajte u neki od primera sa strane (na desnom primeru se bolje vidi). Na presecima crta rešetke videćete crne mutne tacke. Ali, ako gledate ravno u presek, videćete samo prazninu (beli prostor) – tačke se vide na presecima u koje ne gledate direktno.
Naknadne slike
Naknadne slike, ili pa-slike su optičke varke koje koriste adaptaciju oka da bi se, nakon netremičnog gledanja, na neutralnoj pozadini video negativ dotične slike. Gledajte u sliku levo netremice dvadesetak sekundi (najlakše je
“zabuljiti” se u jednu od četiri vertikalno postavljene tačke u sredini). Odmah nakon toga pogledajte u neku neutralnu (najbolje belu) pozadinu (prazan papir, zid ili sl.). Na pozadini ćete videti ljudski portret (u originalu je ova varka napravljena s namerom da prikazuje Isusa), koji zapravo ne postoji. Reč je o vec spomenutoj osetilnoj adaptaciji. Oko se automatski “privikava” na trenutnu količinu svetlosti. Kod ovakvih kontrasta, pojedini se delovi mrežnjače različito privikavaju na svetlost. Kad se pogleda u neutralnu pozadinu, delovi mrežnjače još ostaju priviknuti na prethodno stanje, odnosno posvetljuju delove koji su bili pretamni (na neutralnoj pozadini rezultirajući svetlijim područjima), a potamnjuju delove koji su bili svetli (rezultirajući tamnim područjima). Uslovno kažemo da slika ostaje na mrežnjači još neko vreme.
Različite percepcije geometrijskih likova
Kod geometrijskih objekata koji su nacrtani (dvodimenzionalni su), a mogu se percipirati k
ao trodimenzinalni objekti često dolazi do različitih mogućnosti percepcije. S desne je strane tzv. Neckerova kocka, zapravo obična projekcija žičanog modela kocke na dve dimenzije. S leve strane slike nalaze se dva moguća načina percepcije – prvi je takav da je donji levi kvadrat prednja strana kocke, a drugi takav da je gornji desni kvadrat prednja strana kocke. Moguće je da vam se ta dva načina izmenjuju dok gledate u sliku. Ako kocku percipirate na samo jedan način, probajte trepnuti. Schrőderove stepenice (levo) rade po istom principu – moguće ih je percipirati tako da je strana A ispred strane B i obrnuto.
“Trik” je u tome da se trodimenzionalni objekti ne mogu projektovati na dvodimenzionalnu površinu bez jakog izobličenja. Da je žičani model kocke stvarno ispred nas, zbog konvergencije očiju znali bismo koja je stranica prednja. Kako je papir (ili zaslon) dvodimenzionalan, oba su kvadrata na istoj udaljenosti od oka pa to omogućava mozgu da “zamisli” obe situacije. Zanimljivo je da je mozgu gotovo nemoguće zamisliti figuru kocke kao plošnu, odnosno kao skup od tri kvadrata (dva veća i jednog manjeg) i dva pravougla trougla. Ista stvar važi i za Schrőderove stepenice.
